• +381 65 91 33 332 Mite Ružića 8, Zvezdara (Kluz)
  • fitnessfightkluz@gmail.com
TreningJOGA

Treninig

blog

JOGA

Joga nas uči kako da se vratimo sebi. Ona nam pomaže da spoznamo svoje granice, proširimo vidike, da

se zaista opustimo i budemo ono što jesmo. Uz jogu ćemo spoznati ko smo, setiti se onoga što smo

zaboravili u vrtlogu užurbanog života. Na duhovnom planu, kao i u životu, zbog gubitka ravnoteže ne

osećamo se dobro. Osećaj da biste u svakom trenutku mogli da se prevrnete nije ni bezbedan ni prijatan.

Jedan od razloga zbog kojih je joga tako naglo postala popularna jeste to što ona pomaže da se stekne

osećaj sklada, jedinstva i potpunosti. Dok učite o centru u joga položaju, vežbate nalaženje centra u

drugim oblastima života. U stvari, bavljenjem jogom vežbate kako da se bolje nosite sa životnim

situacijama.

Pre 2.500 godina pisac po imenu Patanđali napisao je Joga-sutru (Izreke o jogi), prvi zapis o jogi. On je u

Joga-sutri definisao jogu kao čita-vrti- nirohdah, što znači „joga zaustavlja uzburkane misli“. Definicija

joge koju je najčešće koristim jeste umirivanje uma. To je i najčešća moderna definicija, koju je osmislio

učitelj T.K.V. Desikačar, koji kaže da je cilj joge, „da usmeri um isključivo prema nekom predmetu i zadrži

ga na tom cilju bez odvraćanja pažnje“. Zapadnjaci i svetovnjaci jogu obično smatraju skupom

najrazličitijih položaja tela. Sama reč joga potiče od sanskrtske reči judž, koja se često prevodi kao

„sjediniti, udružiti ili spojiti“. Sva ta značenja podrazumevaju reintegraciju i ponovno uspostavljanje

ravnoteže, to jest dovođenje unutrašnjeg ja u stanje harmonije. Druga značenja reči judž jesu

„usredsrediti misli, koncentrisati se na sebe, to jest meditirati duboko“. To se savršeno slaže s prethodno

pomenutom definicijom joge iz joga-sutre.

Joga je zapravo stanje uma. Ciljano dostizanje spokoja neverovatan je podvig, pa su razvijene telesne

vežbe koje nam pomažu da se što lakše približimo tom stanju. Umirivanje uma prilino je neopipljiv,

nemerljiv cilj. S druge strane, napredak postignut u savladavanju nekog joga polažaja može se proceniti

na osnovu držanja tela, mogućnosti istezanja i vremena tokom kojeg se u tom položaju možemo

zadržati. Mnogo je lakše ovladati nečim opipljivim – telom – pa onda preći na nešto neopipljivo – spokoj

uma. Dok vežbate jogu, krećete iz poznatog i, posredstvom tela i duha, zalazite u nepoznato. Kako joga

položajima i disanjem otvarate telo i um, otvarate se i za divno i dubokoumno iskustvo unutrašnjeg

spokoja. Dok ljudski um često odluta u razmišljanje o prošlosti ili budućnosti, ljudsko telo postoji samo u

sadašnjem trenutku. Joga ističe trud i upornost, promoviše svesnost tela. Povratak sopstvenom telu

vraća um u sadašnjost, brige nestaju i nema više „treba“ i „mora“. Jedan od razloga što joga donosi

takvo osveženje jeste to što, makar i na tren, postoji samo realnost sadašnjeg trenutka. Svaki put kad se

vratite u sadašnjost, vi odbacujete izvesno breme. Možda ćete to breme vrlo brzo ponovo podići, ali

suština je u tome što ste vežbali kako da ga odbacite. Na kraju ćete naučiti kako da smanjite napetost

češće i na duže vreme. U tom smislu, joga je kao životni trening. Vežbanje joge je zadivljijuće oruđe za

preobražaj.